Архимандрит др Евстатије Аздејковић, наше горе лист, по благослову блаженопочившег митрополита Амфилохија шири и учвршћује православље у Средњој и Јужној Америци. Преносимо причу из дневног листа “Курир” о тренутним активностима архимандрита Евстатија и његове сабраће.
Архимандрит др Евстатије Аздејковић служио је у недјељу, 29. октобра, Свету литургију у руском храму Покрова Пресвете Богородице у Панами заједно са руским архимандритом Антонијем.
Панама је једна од пет парохија – држава у којима архимандрит Евстатије има мисију коју је започео са благословом блаженог помена Високопреосвећеног митрополита Амфилохија и данас је наставља са благословом владике Кирила. Велики је благослов да се и уочи треће годишњице од упокојења митрополита Амфилохија служи Света Литургија и њему помен у једној од мисионарских парохија које је управо он основао, а данас се о њима стара и брине владика Кирило као његов насљедник.
Окупљање Срба
– СПЦ још увијек нема свој храм или духовни центар у овој држави, али ако Бог да надамо се ускоро објекту гдје бисмо могли имати мању капелу посвећену Светим апостолима Петру и Павлу, а који би уједно био и духовни центар за очување и ширење српске православне духовности. На литургији поред браће православних Руса и Украјинаца је било и око тридесетак угледних Срба који живе и раде у Панами. Служби Божијој је присуствовао и угледни добротвор из Чикага, Раде Добрашиновић са ћерком Миланком, желећи да упознају браћу православну и Србе широм овог континента који су овдје дошли још и прије Другог светског рата – рекао је у својој бесједи архимандрит др Евстатије и нагласио да бисмо требали да почнемо да користимо ријеч политисмос умјесто ријечи цивилизација:
– Изворна грчка ријеч политисмос значи: култура, образовање, политичност, а не аполитичност, ученост, традиција, просвјета, филозофија, узвишеност која нас води ка Васкрслом Христу. Управо и сама православна вјера је филозофија узвишеног живота, док је ријеч цивилизација сиромашна и скучена смислом да затвара човјека у актуелне трендове, а не у коријене и циљеве. Она је у ствари увијек имала смисао одрицања претходног за поимање и прихватање другог, док је политисмос континуитет од палог до узвишеног покајаног – преумљеног у Христу човјека који жуди ка обожењу у Христу.
– Данас овдје обиљежавамо трећу годишњицу од упокојења митрополита Амфилохија који је имао врхунско и свеобухватно образовање у овдашњем свијету и цивилизацији, али је и попут библијских пророка предвидио, духом видио и знао, да је и овом дијелу планете потребан политисмос у Христу Васкрсломе, чега смо ми свештеници ове епархије и свједоци. Митрополит Амфилохије је овдје дошао да би сабрао наше исељенике око Христа Васкрслога и да би истог тог Христа Васкрслога показао овом добром и благословеном народу и народима Јужне и Централне Америке. Можда га нису могли тад схватити у неким племенима старе Црне Горе, али међу Инкама, Мајама, Астецима и другима јесу и још ће дубље примити и разумјети његову проповијед Христа Васкрслога – рекао је архимандрит др Евстатије.
Историјска посјета Патријарха
У својој бесједи архимандрит др Евстатије најавио је и посјету Његове светости патријарха српског г. Порфирија.
– Данас се свете литургије служе широм Јужне и централне Америке. Такође, у Чаку у Аргентини је служио и отац Никита и отац Бранко који припремају храм Свете Тројице за скоро освећење гдје очекујемо и Његову светост патријарха српског Порфирија да нам дође, ако Бог да. То ће бити историјска посјета српског патријарха Јужној Америци који подржава и шири мисију започету од митрополита Амфилохија, а настављену трудом и радом владике Кирила.
Такође, у Аргентини служе и отац Давид и Стефан у Буенос Ајресу, отац Бранко у Маћагају, отац Александар у Вернадо Туерту. У Еквадору и у Перуу служи отац Рафаило, док у Чилеу монах Јован води бригу о имању СПЦ. Архимандрит Евстатије опслужује Сан Мартин, Панаму, Костарику и Доминикану у којој се приводе крају радови на изградњи првог и јединог православног храма и такође у Венецуели гдје опслужује парохије у Каракасу и Маракају, али и води бригу о фондацији СПЦ коју је основао у овој земљи. У осталим земљама Јужне Америке СПЦ припадају свештеници који су, иначе, са ових простора и који веома успјешно и ревносно воде своје парохије у Бразилу, Гватемали, Колумбији, док отац Никита обиђе неколико пута годишње и Парагвај.
Депресија велики проблем
Архимандрит Евстатије је нагласио да је циљ данашњег човјека да се веже за Христа и Свету Литургију, да се веже онакав какав је, јер је управо због таквих и Бог постао човјек да би се човјек обожио и посветио.
– Потребно је да нам Света Литургија постане циљ, смисао и мјерило вриједности сваког човјека. Данас је велики проблем депресија, јер људи живе не без смисла, већ за јефтини пролазни тренд, модерни смисао који губи смисао већ на крају сваког дана. Живе за лајк умјесто за благослов и благодат. Академик Јеротић и филозоф Калајић су често помињали да су људи без смисла склони депресији и самоубиствима. То је проблем данашњег човјека који живи у заблуди загледан у јефтине циљеве који нису везани за Христа и вјечност. Нажалост, када увиде да су се изгубили упадају у депресију која води кобном завршетку, те због тога с љубављу, братски и очински, препоручујем савременом човјеку и свима да се вежу за Свету Литургију и литургијског Христа, гдје се каже да “Љубимо једни друге да бисмо једнодушно исповиједали…” јер нема спасења без учешћа у Светој Литургији и без исповиједања Христа – нагласио је архимандрит Јевстатије и закључио:
– Православље је вјера, филозофија узвишеног живота, не нека политичка религија која намеће неке норме овог друштва или цивилизације. Она је Вјера која спаја од Адама до Васкрсења, не преко цивилизације већ преко политисмоса, образовања, просвећености, културе, традиције, насљеђа, крунисаног учешћем у Светој Литургији. Она није оно што је само данас, она је вјечност, једноставно, политисмос је и оно што пише Марко Миљанов у својим дјелима, а што данас ови који ратују уопште не знају, те стога у овим ратовима нити видимо чојства нит јунаштва, већ неке цивилизације које се боре једна против друге и против нас.
Срби поносни на поријекло
– Срби који живе у Средњој Америци школовани су и вриједни, због чега су на добром гласу и у компанијама гдје раде веома цијењени. Има предузетника, менаџера, инжењера. Поносни су на своје поријекло. У Панами их има око 200, а такође има их и у Костарики, Салвадору, Доминикани, Венецуели. У Венецуели је некад било неколико хиљада наших, али сад се свело на око 150, што исељавањем, али и тиме што су се у мијешаним браковима стопили у домаће становништво, па можете да сретнете црнца са нашим презименом. У Венецуели имамо још једног свештеника, Павла Пењу, који је Венецуеланац поријеклом из шпанског племена Васковци, који тврде да су српског поријекла – рекао је својевремено за “Курир” Аздејковић, који је докторирао на Аристотеловом универзитету у Солуну.
Извор: kurir.rs
Last modified: 03/11/2023