Књижевник Слободан Ристовић представио је синоћ у Рогатици своју нову књигу поезије “Жижљевина”. Тим поводом у Народној библиотеци “Војислав Лубарда” окупио се велики број љубитеља писане ријечи.
Универзитетски професор Саша Кнежевић скренуо је пажњу на општи квалитет Ристовићевог стваралаштва, уз наглашавање свих специфичности које га издвајају у времену великог броја неталентованих стваралаца.
– Сам наслов упућује да је збирка продукт нечега што се дуго сакупљало, отпадајући од окрајака прошлих времена и некаквих сјећања и осјећања које је пјесник са собом дуго носио и у себи прерађивао – појаснио је Кнежевић.
За самог Слободана Ристовића могло би се рећи да се у центру не само његовог стваралаштва, већ и поимања свијета налази ријеч.
– Реч треба чувати, пазити, неговати и реч треба склањати, стављати на место на којем неће жижак да је нападне и неман да је убије. Они који буду прочитали ову моју “песмарицу” мораће да је читају више од једанпут. Тиме не желим да истакнем да је она нешто посебно, нешто нарочито, па би је требало двапут читати. Не, него је треба читати због наше непажње према речима. Ми смо наше речи почели да склањамо од себе – рекао је Ристовић.
Ристовић је до сада објавио бројне збирке поезије, међу којима су Вилин точак, Кућна гуја, Чемериште, Дозивање Бога и друге. Ту су и прозне књиге, односно приповијетке Мржња, Светлица, Кучево с оне стране реке, те романи Срећа је негде близу и Страх од људи. Заступљен је у више антологија и превођен на више језика. Добитник је многобројних награда, од којих је најзначајнија Витез поезије коју је добио 2005. године.
Last modified: 16/02/2023