Божидар Божо Станар био је један од најплоднијих књижевних стваралаца источног дијела Републике Српске у посљедње три деценије. Свој овоземаљски живот Станар је окончао 2019. године, али у народу је наставио да живи кроз своје стваралаштво.
Сјећања на Божидара Станара брижно чувају и његови пријатељи књижевници. У организацији рогатичког књижевника и привредника Милада Обреновића синоћ је одржано “Вече сјећања на пјесника и књижевника Божидара Станара”. У знак сјећања на свог пријатеља окупили су се књижевници Миленко Јевђевић, Миланко Боровчанин Ромсок, Слободан Ристовић, Недељко Бабић, Милун Мишо Лубарда и Милад Обреновић, као и бројни чланови породице и поштоваоци лика и дјела Божидара Станара.
– Разлог нашег сабирања је сјећање на нашег суграђанина и књижевника Божидара Божу Станара. Човјек живи све док живе дјела која иза себе остави. Наш Божидар је оставио и дјела и родбину и пријатеље који га се радо сјећају и помињу, за шта је доказ и ово дружење – рекао је Милад Обреновић.
– Божидар је своје књижевно стваралаштво кровио на чињеницама, на истинама процијеђене прошлости, чиме се као писац издвојио из оног мноштва нас који то чинимо поезијом – нагласио је Слободан Ристовић.
Синоћње присјећање на Станара протекло је у знаку поезије, али и бројних анегдота, смијеха и суза.
Божидар Божо Станар (1935-2019)
Божидар Станар рођен је 1935. године у Вучетићима код Горажда. Основну школу завршио је у Чајничу, нижу реалну гимназију у Рогатици, а гимназију у Горажду. Дипломирао је на Економском факултету у Београду 1962. године. Живио је у Горажду, Чајничу, Сарајеву, Београду и Рогатици.
У свијет књижевности закорачио је 1996. године збирком пјесама “У сретање животу”. Затим су услиједиле: “Западно од матице”, “На распућу”, “Држи се, мали”, “Боје дуге” и друге. Окушао се и на пољу прозе, објавивши књигу шаљиве прозе “Вешо с Романије” и романе “Снови и јава Вукобрата Катане” и “Мрс воду не пије”.
Last modified: 30/04/2022