Književno veče Brankice Damjanović, popularne srpske književnice, održano je sinoć u rogatičkoj kino-sali. Njeno gostovanje izazvalo je veliko interesovanje Rogatičana.
Nakon brojnih gostovanja širom regiona, Brankica Damjanović je sinoć po prvi put i u Rogatici podijelila svoju životnu priču – na emotivan i topao način dočaravši svoje stvaralaštvo i ono što njime želi da poruči.
Za djelima Brankice Damjanović vlada veliko interesovanje čitalačke publike, a na društvenim mrežama njene misli i citate svakodnevno prati više desetina hiljada ljudi. Brankica kaže da neke posebne tajne nema, već da je to zbog toga što je iskrena, kao i zbog toga što su njena djela prožeta vlastitim iskustvom.
– Ljudi snažno reaguju na ovo što radim. Mislim da je to zato što sam iskrena, a ono što ja ljudima želim da poručim je da budemo budni, tj. da znamo šta nam se zaista dešava, da se zapitamo zašto smo tu, kuda idemo, šta je to što možemo da radimo i da se setimo sebe, da ne nastojimo da slika koju šaljemo u svet bude drugačija od onoga kako se osećamo, što često srećem tokom života. Tako da mislim da je to ono što čini da se ljudi prepoznaju u mojim pričama. Ovo jesu sve na neki način lične priče, sve su iskustvene a opet se bavim temama koje su univerzalne i onim što nam je svima zajedničko: ljubav, dobrota, saosećanje. Niko nije imun danas na to, svakom od nas je potrebno, čini mi se danas više nego ikada pre – izjavila je Damjanovićeva.
Govoreći o sebi i svom književnom stvaralaštvu, Brankica Damjanović je rekla da ljudi vrlo dobro prihvataju njena djela, osjećaju ono što ona piše, ali da ne znaju ništa o njoj, što joj je kako ističe posebno drago.
– Jedna žena mi je tako nedavno napisala poruku: Brankice, ti si pisac novog doba i baš će mi biti drago da dođeš u Beograd. A ne zna da ja već 12 godina živim u Beogradu. Ljudi čak i ne znaju koje sam nacionalnosti, vere… ali znaju da mi kažu – pa kako si baš pogodila šta me muči, šta mi treba, koja reč mi je baš potrebna – navela je ona.
Mada nije imala lagan životni put, kada je imala svega 12 godina njena majka je izvršila samoubistvo, a potom je zbog rata na Kosovu napustila rodnu Prištinu i sa porodicom izbjegla u Pirot, Brankica Damjanović kroz svoja djela poručuje da su rad i vjera najvažniji, te da se sve dešava za neko veće dobro.
– Snovi su mrtvi samo kada mi od njih odustanemo. Rad i vera su važni i sve će biti dobro i onako kako želimo i negde zaslužujemo – poručuje ona.
Dodala je da je takođe izuzetno važno da se život živi što sadržajnije, te biti budan i svjestan prolaznosti života kako se na kraju svog životnog puta ne bi kajali što smo jureći novac i uspjeh, ili pak obezbjeđujući golu egzistenciju – propustili sam život.
Književno veče Brankice Damjanović u Rogatici organizovala je Narodna biblioteka “Vojislav Lubarda” uz pokroviteljstvo Opštine Rogatica.
Last modified: 20/04/2023